Пивара у Зајечару једна је од најстаријих у Србији. Први писани траг о производњи пива у данас највећем граду Источне Србије, потиче још из 1875. године. Тадашњи начелник Зајечарског среза у извештају упућеном министру унутрашњих дела Србије записао је: "Прошле године пивар овдашњи произвео 2000 акова пива, које се у самом народу знатно троши".

За званични почетак индустријске производње пива узима се 1895. година, када је група зајечарских инвеститора основала фабрику „7. септембар“ као акционарско друштво. Фабрика ће касније више пута мењати назив, али не и намену.

Тако већ 1907. акционарско друштво проширује делатност и прераста у Зајечарско индустријско удружење – акционарска пивара. У оквиру Зајечарског индустријског удружења било је укупно 59 акционара: и то 53 из Зајечара и 6 из Београда.

Прва техничко-технолошка револуција у развоју Пиваре, одиграла се у периоду од 1910. године до 1921. године, будући да је набавком мање парне машине и генератора за струју избачен ручни начин производње пива. За потребе сладаре набављена је сушара, која је сушила помоћу паре из централног котла. У подруму, сладовина и пиво су хлађени помоћу амонијачких компресора, док се хлађење помоћу леда коначно избацује из употребе.

Од тада, пивара је производила готово све време, чак и током Другог светског рата, када је била у поседу Немаца. До прекида у производњи пива је дошло 6. септембра 1944. године када је почела борба за ослобођење Зајечара. Повлачећи се из Зајечара немачка војска је опљачкала сву залиху пива из пиваре, око 313 хектолитара. Нормалан рад пиваре успостављен је јуна 1945. године - од тада до данас није било више ниједног прекида у производњи.

Након Другог светског рата у тадашњој Југославији почиње период самоуправљања, а априла 1950. на скупу свих радника, извршена је и свечана предаја пиваре радницима на управљање. Две године касније, пивара се издваја из градског прехрамбеног предузећа и почиње да послује као самостално предузеће, под називом „Парна Пивара 7. септембар“.

Средином шездесетих почиње друга техничко-технолошка револуција у развоју Пиваре. До 1970. године заокружени су капацитети у варионици и подруму, као и у енергетици. Исте године, завршени су и грађевински радови на изградњи нове флашаре, а прва аутоматска линија за отакање пива, капацитета 32.000 боца на сат, почела је да ради 25. априла 1971. године.

Почетак 21. века обележила је приватизација и модернизација пиваре, али и нове промене назива. Тако 2004. године Зајечарска пивара постаје део Анадолу Ефес групе и мења име у "Ефес Зајечар Пивара". Четири године касније постаје део Heineken групе, једне од водећих светских пивских индустрија, што јој доноси и нови назив - “Уједињене српске пиваре Зајечарско А.Д.”.

Од маја 2014. године компанија „Уједињене српске пиваре“ званично је променила име у "Heineken Srbija d.o.o.", у оквиру које оперативна пивара у Зајечару наставља са производњом брендова врхунског квалитета.

Последњих година извршена су значајна улагања у осавремењивање погона фабрике, али и амбалаже, што је резултирало врхунским квалитетом брендова који се производе у овој пивари.

Поседује најзначајније међународне сертификате квалитета, пословања, производње, организације и заштите животне средине као што су "ISO 9000", "ISO 14000", "OHSAS 18000", "ISO 22000", затим "SAP" ("HeiCORE"), системи праћења и извештавања резултата рада и многе друге.

Поред ИСО стандарда за квалитет, компанија Heineken у Србији у својој пивари такође користи систем управљања за безбедност производа базиран на анализи ризика и критичних контролних тачака.